DETOKS NAKON PRAZNIKA

Hrana i telo – krivica u tri ture sarme

Ne znam kako kod vas, ali kod mene praznici počinju sa „samo ću malo“ i završe se sa „šta mi je ovo trebalo“. Sarma, ruska salata, pečenje, pa još malo kolača – jer kako da odbiješ kad baka kaže da je „ovo pravila za tebe“? U nekom trenutku, prestaješ da jedeš jer si gladan/na, i počinješ da jedeš jer… pa… tako svi rade.

Telo se naravno buni i traži detoks. Ali ti se lagano vučeš po kući kao lenjivac na zimskom raspustu, a onda te u ogledalu dočeka lik koji samo što nije rekao: „E, aj sad stvarno dosta.“ A najgore od svega – pojavi se krivica. Jer zaboga, „nisi trebao/la onu treću sarmu“. Ali da budemo iskreni – da li iko ikad stane posle druge sarme? (Ako postoji takav čovek, želim da mu čestitam lično.)

Nije lako menjati navike. Ali, moguće je.

Rutina i kretanje – „ajde da sednemo još malo“

Praznici brišu dane u nedelji. Da li je utorak? Subota? Uskrs? Ko zna. Sve se svodi na izležavanje, gledanje filmova, pa nova tura hrane, pa „ajde da sednemo još malo“. Ako si pokušala da ustaneš s kauča brzo – znaš da to više nije lako izvedivo bez manevra „okreni se na bok, pa rukom se odgurni“.

Trening? Pa da, setimo se da on postoji… ali onda opet neko vikne iz kuhinje: „Ajde, hladi se!“ I tako – korak po korak, uđemo u stanje koje zovem „praznični zombie mode“. Nisi umorana, ali nisi ni odmorana. Samo si… puna. I miruješ. Dugo.